Institut za javnu politiku je od juna meseca, kada je Evropska komisija objavila rezultate projekta Evropa za građane i građanke, po ko zna koji put predmet nezapamćene kampanje diskreditacije koju vodi nekoliko NVO i dva medija, koji su decenijama držali monopol nad donatorskim sredstvima u Crnoj Gori. Ta kampanja ima samo jedan cilj: eliminaciju Instituta kao konkurencije, posebno konkurencije čiji je rad ocenjen kao visoko kvalitetan sa svih relevantnih adresa.
Od samog otvaranja Instituta u Podgorici, prisutni su pokušaji da nam se po svaku cenu onemogući rad u Crnoj Gori. Kada smo dobili prvi grant od Američke ambasade u Podgorici, pa kasnije i od NATO-a, pojedini predstavnici nevladinog sektora u Crnoj Gori, koji su dobili nenadanu konkurenciju, pritiskali su donatore na sve moguće načine, kako bi nam se ometao, odnosno praktično onemogućio rad. Nakon dobijanja IPA projekta danima smo bili glavna tema dnevnih novina Vijesti. Tema uopšte nije bio kvalitet projekta i našeg rada već činjenica da se neko usudio da poremeti poredak na tadašnjoj crnogorskoj NVO sceni, gde su uloge već godinama unazad podeljene i gde se tačno zna ko je nedodirljiv i kakve posledice snosi onaj ko im zasmeta.
Najnoviji projekat zaostalih i nekonkurentnih organizacija koje svoje neznanje i neprofesionalnost prikrivaju napadima, a sa ciljem da očuvaju zaostalo okruženje jer se u takvom jedino snalaze, strahujući od otvaranja tržišta i svoje nekonkurentnosti je i opskurna kampanja jedne osobe koja je sa svojom snajom, ćerkom i još nekolicinom interesno povezanih lica i izmanipulisanih pojedinaca, pokrenula kampanju protiv Instituta.
Ova organizovana i interesno povezana grupacija ne poseduje niti jedan argument kojim bi se osporio kvalitet projekta, već se koristi iznošenjem neistina, poput one za koju je čak i sud utvrdio da je netačna. To što je većina potpisnika anonimna ili samo registrovana na papiru, što se neki od njih bave taksi uslugama ili što su nečije potpise stavljali bez odobrenja, samo pokazuje pravu sliku dela NVO scene u svom pravom inferiornom svetlu. Ono što je apsurdno je činjenica da se organizacije koje su ovo pokrenule, a koje se navodno bave ženskim pravima, niti jednom jedinom rečju nisu osvrnule na temu projekta ili stvari koje bi projekat mogao da promeni u smislu položaja žena u Crnoj Gori. Tako se stiče utisak da se pomenute “borkinje za prava žena” zapravo pre svega bore za što bolji sopstveni materijalni i društveni status.
Nakon što svi ovi mehanizmi pritiska nisu dali željeni rezultat, a to je da se Institutu oduzme projekat koji je ocenjen kao jedan od 23 najkvalitetnija na nivou EU, druga faza je bila angažovanje ličnih kontakata u medijima širom regiona koji su uvek spremni da svoje pozicije zloupotrebljavaju u interesne svrhe, te je tako urednica crnogorskog deska u Radiju Slobodna Evropa pokušala da ovaj regionalni medij sa dugom tradicijom profesionalnog novinarstva zloupotrebi u političke svrhe, objavivši članak koji je prekršio sve postulate novinarskog kodeksa. Sadržaj koji je objavljen u programu dostupan je na portalu RFE www.slobodnaevropa.org/reagovanje-instituta-za-javnu-politiku
Ni ovde nije bio kraj. Direktorka jedne od organizacija koja je apsolutni monopolista nad svim donatorskim sredstvima koja se odvajaju za Crnu Goru, nakon skandala koji je izazvala svojim lažnim optužbama i skaradnim ponašanjem u privatnom životu, pokreće poslednji mehanizam napada, a to je krajnje opskurna mreža novinara "za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala" koja ne poseduje ni impresum, ni kontakte, ni adresu, ni sedište ali čiji se "novinari" služe širokim dijapazonom neprofesionalnih sredstava prilikom prikupljanja informacija za priče koje niti jednim svojim delom ne predstavljaju javni interes već isključivo sredstvo pritiska i kontrole članova ove mreže.
Konačno, Institut za javnu politiku je u potpunosti spreman da se javno objavi i projekat koji je predmet pomenute peticije, ali i svaki drugi koji je ikada dobijen, a u svrhu poređenja kvaliteta sa projektima drugih organizacija. Institut je takođe više nego spreman da se organizuje svaki vid javne rasprave na teme koje su predmet projekata, kao i da predstavnici bilo koje relevantne međunarodne institucije ocene njihov kvalitet, a ne da se neznanje i nesnalaženje dosadašnjih monopolista maskira prebacivanjem na temu diskreditacije i progona, podmetanjem partnerskih medija i organizacija, a sa svrhom navodne zabrinutosti za ljudska prava pravljenjem skandala na međunarodnom nivou.
