Jedan od najvažnijih izazova u Evropskoj uniji je smanjenje nezaposlenosti mladih. Podaci iz oktobra 2013 pokazuju da je u EU 5,5 miliona mladih ljudi, koji žele da se zaposle, bez posla. Dakle, svaki peti stanovnik starosti ispod 25 godina. Najmanji procenat mladih bez posla je u Nemačkoj 7,8%, a najveći u Grčkoj i Španiji 58% odnosno 57,4% (izvor: Eurostat, oktobar 2013). Ni u Sloveniji situacija nije mnogo drugačija. Procenat mladih koji traže posao je 23%. Slovenija se tako našla na prvom mestu u EU po rastu broja mladih koji traže posao.
Još veći problem predstavljaju mladi od 25 do 29 godina. U okviru ove starosne grupe broj nezaposlenih je još veći. Tu spadaju oni kojima je istekao ugovor na određeno vreme kao i oni koji traže prvi posao jer nisu iskoristili školski sistem da upišu još jedan fakultet ili nastave školovanje, što je u Sloveniji veliki problem. Po dužini studiranja Slovenija je u samom vrhu u EU.
Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, dr Aleš Ahčan kaže da je visoki procenat nezaposlenih među mladima pre svega posledica ekonomske situacije i rigidnog radnog zakonodavstva koje ne obezbeđuje radna mesta mladima. Kako kaže, još je teže otpuštanje starijih.
U ovom trenutku u Slovenji se najbrže zapošljavaju mladi sa stručnim obrazovanjem, a najteže oni sa VII stepenom obrazovanja u oblasti društvenih nauka. Anketa sprovedena na uzorku od 100 studenata starosne grupe od 25 do 29 godina, pokazala je da 67% mladih misli da je uzrok tako velike nezaposlenosti upravo činjenica da im poslodavci ne pružaju priliku da rade, budući da se za sva radna mesta zahteva iskustvo koje mladi nakon završavanja fakulteta nemaju, a koje bi stekli kada bi radili. Preostali procenat mladih je prilično realan u pogledu trenutnog stanja i misli da je problem takođe u preširokom opsegu rangiranja studenata kao i u činjenici da veliki broj studenata studira dugi niz godina i radi preko studentskih organizacija.
Zbog svega ovoga, mladi će biti primorani na rad u inostranstvu. Samo prošle godine iz Slovenije se iselilo 8000 ljudi, od čega petina mladih. Po mišljenju dr Aleša Ahčana sa Ekonomskog fakulteta u Ljubljani, znanje mladih se na taj način gubi što je prava finansijska katastrofa. “Doneti odluku o odlasku u inostranstvo je u ovoj situaciji racionalno. Iz perspektive države taj podatak je zabrinjavajući jer najpre odlaze najkvalitetniji kadrovi koji bi najlakše dobili posao odnosno država bi lako od njih mogla najviše da profitira u obliku dodatne vrednosti, dakle kroz naplaćene poreze i doprinose”, dodaje dr Ahčan.
Rezultati ankete su pokazali iznenađujući podatak da bi većina njih, uprkos teškoj situaciji u Sloveniji, radije prvo tražila posao u Sloveniji i da bi u krajnjoj nuždi otišli u inostranstvo, osim naravno onih koji inostranstvo vide kao izazov a ne kao poslednji izlaz. Svesni su činjenice da ni u inostranstvu trenutni uslovi nisu najjednostavniji.
Zemlje članice Evropske unije su se međutim obavezale da će u naredne dve godine nameniti 8 milijardi evra pomoći mladima, iako je prema mišljenju Međunarodne organizacije rada potrebno čak 21 milijarda.
U Nemačkoj se stažiranje i obrazovanje mladih već kombinuje, dok u Francuskoj ove godine počinje program međugeneracijskog ugovora u okviru kojeg je poslodavac koji u određenom periodu zaposli stariju i mladu osobu oslobođen određenih obaveza.
Meru sličnu ovoj u Francuskoj, sprovodi Ministarstvo rada Slovenije kroz tzv. Mentorstvo mladima, koje će osigurati 500 radnih mesta mladima do 30 godina starosti. Za ovaj program je namenjeno 3 miliona evra, a zasniva se na povezivanju starijih radnika pred penzijom sa mladima kojima bi bili mentori.
Claude Thelot iz francuskog Ministarstva za visoko obrazovanje je u novembru na konferenciji Socijalna nedelja u Strazburu, naglasio da je međugeneracijska saradnja i inače važna te to ne bi smeo biti paradni konj pri rešavanju problema. On ističe da je za mladog nezaposlenog čoveka mnogo važnije da o problematici sa kojom se sreće uči od nekoga ko je najviše 6 godina stariji jer će se tako lakše poistovetiti sa osobom koja već ima posao i steći realniju sliku od one koju bi stekao učeći od penzionera ili mnogo starije osobe koja se zaposlila pre mnogo godina i u potpuno drugačijim okolnostima od današnjih.
U Sloveniji je u novembru usvojena mera koja oslobađa od plaćanja doprinosa poslodavce koji zaključe radni odnos sa mladom osobom koja traži posao. Pored toga, takođe smo se priključili evropskom programu koji inicira zapošljavanje mladih Garancija za mlade.
Na ovaj način mladima bi u roku od 4 meseca od stupanja na tržište rada bio garantovan posao, plaćeni pripravnički staž, obuka ili neka druga vrsta osposobljavanja koja bi im lako poboljšala ekonomski i socijalni položaj. Program mora zaživeti u Sloveniji do 1.1.2014. i za njega je namenjeno 10 miliona evra.
Sociolog Philippe d'Iribarne je na pomenutoj konferenciji u Strazburu naglasio da je nezaposlenost mladih problem ne toliko zbog materijalnog aspekta, već još više zbog aspekta identifikacije i ponosa.
Slovenija se, dakle, menja, ali veoma sporo. Dr Ahčan smatra da će do zapošljavanja mladih doći ukoliko se primene sve mere koje povećavaju produktivnost poput nižih poreza na zarade, sufinansiranja projekata visoke dodatne vrednosti, povećanja dostupnosti kredita za dobra preduzeća i subvencionisanja troškova preduzeća koja zapošljavaju mlade radnike.
Činjenica je da je veoma važno da se mladi prilagode promenama. Zaposlenje je danas gotovo važnije od prirode posla. Međutim, mladi Sloveniju vide u prilično lošem svetlu u periodu od narednih 5 godina. Izgleda im neprihvatljivo da stariji ne prepuštaju radna mesta mladima, iako se naglašava da su mladi budućnost Slovenije.
