Povodom sve učestalijih javnih prozivki i pokušaja javne diskreditacije Ištvana Kaića, kojom prilikom se tendenciozno pominje i Institut za javnu politiku, želimo da javnost obavestimo o sledećem.
Osnivači, članovi, zaposleni pa i saradnici Instituta za javnu politiku su slobodni u izražavanju svojih stavova i mišljenja. Tako i Ištvan Kaić, koji svojim stavovima ne zastupa stavove Instituta. Ištvan Kaić je mlad i obrazovan pripadnik akademske zajednice, koji ima pravo da javno izražava svoje stavove i u tome ima našu podršku.
Zato nam je apsolutno neprihvatljivo javno omalovažavanje kroz koje prolazi Ištvan Kaić, samo zato što se usudio da otvoreno, bez uvijanja raskrinka licemerje i laži medijskih klanova, koji decenijama drže pravo da kontrolišu medijsku scenu u Srbiji. Otud i zajedničko horsko osporavanje Ištvana Kaića u kome su se našli i predsednica Odbora za kulturu i informisanje Narodne Skupštine Republike Srbije Vesna Marjanović, novinar Danasa Bojan Cvejić, urednica Politike Ljiljana Smajlović i njoj slične osobe.
Iako je Ištvan Kaić svoj prvi tekst predao Politici kao diplomirani filozof i diplomirani ekonomista, urednica Politike je Ištvana potpisala kao saradnika našeg Instituta, samo da bi u obračunu, koji je preko Politike vodila sa udovicom bivšeg kolege, podigla ulog komunističkim stilom novinarstva, naučenim u Oslobođenju Pozderaca.
Ne znamo da li je urednici Politike sporan Ištvan Kaić ili Institut kojim se opsesivno bavi i sa kojim se obračunava preko stranica Politike verujući da je to njeno privatno glasilo, ali znamo šta je i njoj i njenim istomišljenicima problematično u pisanju Ištvana Kaića. Način na koji im Kaić, nazivajući stvari pravim imenom, skida maske i razgolićuje decenijski monopol i laži kojima kontrolišu medijsku scenu je način na koji ova interesna grupa nije navikla da dela. Zato je Kaić sporan kad ukaže na posledice po javni interes višegodišnjeg podsmevanja autorke Utiska nedelje vrednostima civilizovanih zajednica kojima navodno stremimo, pre svega demokratskih institucija, lične odgovornosti i tolerancije nacionalnih, verskih i kulturnih razlika. Institut ne spori pravo javnosti Srbije na Utisak nedelje, ali se u javnosti ćutalo o stavovima i ličnostima koje su te emisije često promovisale: relativizacija ratnih zločina i promocija zločinaca, pozivi na samoizolaciju, zaoštravanje nacionalnih i verskih odnosa i odnosa sa susedima, itd.
U tom nakaradno stvorenom zajedništvu nisu sporni samozvani analitičari, novinari i promoteri Zemunskog klana i glavni inspiratori ubistva Zorana Đinđića, ali je sporan Ištvan Kaić samo zato što o toj temi piše. Institut postavlja javno pitanje: zašto predstavnica stranke Zorana Đinđića u skupštinskom odboru radi to isto?
