Tokom posete Srbiji prošle nedelje mogao sam osetiti negativni uticaj koji je izazvao stav o politici proširenja iznet od strane novog sastava Evropske komisije u Evropskom parlamentu.
Predsednik Junker je zapravo izjavio: “Kada je reč o proširenju, potpuno sam uveren da je to istorijski uspeh koji je doneo mir i stabilnost našem kontinentu. Međutim, Evropska unija i naši građani prvo moraju da se naviknu na novih 13 zemalja članica koje su se priključile u proteklih 10 godina. Evropska unija mora da napravi pauzu u procesu proširenja, kako bismo mogli da konsolidujemo ono što je postignuto sa 28 država članica. Zbog toga, tokom mog predsedavanja Komisijom, započeti pregovori će biti nastavljeni i Zapadni Balkan treba da zadrži evropsku perspektivu, ali daljih proširenja u narednih 5 godina neće biti.”
Ja to razumem drugačije! Kao politički savetnik, imao sam privilegiju da pratim tadašnjeg premijera Žoze Manuel Baroza, na Evropskom savetu u Solunu, juna 2003. godine, na kome su predsednici Vlada evropskih zemalja “odlučno iskazali svoju punu i efektivnu podršku evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, koje će postati deo Evropske unije kada ispune zadate kriterijume” i podržali “Solunsku agendu za Zapadni Balkan: Kretanje prema evropskim integracijama“.
Ovde bih kratko prokomentarisao da veoma žalim i oštro kritikujem činjenicu da od tog Solunskog samita Evropski savet nije nikada dao tako snažnu izjavu koja bi se odnosila na Ukrajinu, ni pre ni posle Narandžaste revolucije, čak ni nakon dramatičnih događaja prošle zime u Kijevu gde su i mladi i ne tako mladi Ukrajinci dali svoj život noseći zastavu Evropske unije.
Ja sam jedan od onih koji ne veruje u takozvani “zamor od proširenja”! Zapravo, mislim da je proširenje pod vođstvom predsednika Baroza bio jedan od najvećih uspeha u poslednjih 10 godina istorije EU. Mislim da je to samo lažni argument koji slabi političari koriste da prikriju nedostatak političke volje i snage. Ja znam da to nije slučaj kod predsednika Junkera.
Razmišljajući o ovome, uvek sam se pitao kako bih se osećao da smo se moja zemlja i ja lično igrom sudbine našli među evropskim nacijama i građanima koji još uvek ne pripadaju EU. Ono što bih očekivao od EU je da pokaže solidarnost i prihvati nas u Klub nakon ispujenja političkih, društvenih i ekonomskih parametara u okviru Kopenhagenskih kriterijuma. Nadao bih se da bi EU bila poštena i svaku zemlju kandidata ocenjivala isključivo na osnovu njenih zasluga.
Tako da sam, kao što rekoh, drugačije razumeo izjavu. Pre svega, ovo ne bi trebalo da umanji ili uništi našu odlučnost da nastavimo put ka članstvu. Šta je 5 godina u životu jednog naroda? Koliko dugo je Srbija demokratska država? Kako brzo vreme prolazi? Koliki napredak je ostvarila? Hajde da od ove izjave napravimo novi izazov! Vaš izazov! Naš izazov! Bez obzira šta je napisano, na kraju je lopta u našem dvorištu.
Srbija želi da bude član EU! Izbori prošlog proleća su to pokazali kristalno jasno. EU je klub u kome su države i narodi dobrovoljno odlučili da dele svoj suverenitet. Zemlje koje žele da budu članovi ne uskaču u nešto nepoznato. Naša pravila dobro su poznata svima budući da postoji Acquis Communautaire.
Stoga, neka pregovarački timovi Srbije i EU otvore svako poglavlje na mapi puta, sprovedu neophodne reforme i prođu kroz tranzicioni period.
Duboko sam uveren da je to izazov koji se krije iza ove izjave. To je poziv za zemlje kandidate da dokažu svoju volju i spremnost, da pokažu svoju istinsku motivaciju da uđu u Uniju! Zahvaljujući kompleksnosti hiljada detalja o kojima treba voditi računa, postizanje cilja u roku od 5 godina je ogromno breme, ali i ogroman uspeh!
Sa strane EU, mi verujemo u vođstvo premijera Aleksandra Vučića i sposobnost njegove vlade da ispuni ovaj herkulovski zadatak.
Razlog za ovo uverenje je konkretan pozitivni izveštaj o napretku Srbije objavljen od strane Evropske komisije u oktobru.
Svi želimo da Srbija bude zemlja vladavine prava. Dozvolite mi da ovde podsetim na situaciju koja nanosi veliku štetu Srbiji koja bi zbog interesa Srbije trebalo da bude što pre rešena. Ove godine Evropska komisija je u dva navrata eksplicitno upozorila na “24 slučaja visoke korupcije u procesu privatizacije” naglašavajući da je politička volja ključna za sprovođenje istraga i podizanje optužnica u slučajevima visoke korupcije, uključujući 24 slučaja privatizacije označenih od strane Saveta za borbu protiv korupcije. Pravosudni organi, naročito tužilaštvo, moraju biti proaktivniji. Iako je nesumnjiva politička odlučnost državnog vrha,mi razumemo da određene strukture u okviru državnog aparata i pravosuđa, poput specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal,ne ispunjavaju svoju dužnost, naročito u slučajevima visoke korupcije.
Uzmimo to kao podsticaj, nazovimo to “provokacijom” i pokažimo posvećenost našim budućim partnerima! Ukoliko uspemo, kažem“mi” jer sam na vašoj strani, ukoliko zaključimo 35 poglavlja u pregovorima, ukoliko smo spremni za uspešne međuvladine konferencije, možemo biti sigurni da će predsednik Junker, Evropska komisija, Evropski savet i Evropski parlament takođe reći DA! Mi delimo istu kulturu i iste vrednosti, delićemo i istu sudbinu. Zato će Evropska unija biti spremna kada zemlje Zapadnog Balkana budu spremne!
I slavićemo zajedno članstvo Srbije mnogo ranije nego što to izgleda danas!
