Danas je u Svečanoj sali Starog dvora predstavljena publikacija „Grad prilagođen starijim osobama – Putokaz za aktivno starenje u Gradu Beogradu“, koja predstavlja krajnji rezultat projekta „Grad prijatelj starih“. Projekat je finansijski podržalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a realizovali Institut za javnu politiku i PALGO smart, u periodu od oktobra 2018. do jula 2019. godine.
Prisutnima se na početku događaja obratio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević
- Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u svojoj nadležnosti ima brigu o starijim sugrađanima. Ta briga se reflektuje kroz niz mera koje je u skladu sa zakonom Ministarstvo dužno da sprovodi, ali je svakako jasno da uvek postoji prostor za unapređenje. Jedan od načina da se to ostvari je da gradovi u najvećoj mogućoj meri budu prilagođeni najstarijim sugrađanima. Starenje je neminovnost koja nas sve očekuje i u tom smislu briga o starijima je briga o budućnosti. Projekti poput ovog bi trebalo da nam daju smernice o tome na koji način je nužno menjati politiku i zakone kako bi bili efikasniji u poslu kojim se bavimo – rekao je Đorđević.
Prema njegovim rečima, adekvatna politika čelnih ljudi srpske prestonice dovela je do toga da Grad Beograd bude odgovoran prema starijem delu populacije.
- Sigurno da nije sve upodobljeno, postoje izvesni zahtevi udruženja koji okupljaju naše najstarije sugrađane, zbog čega Grad, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, ali i PIO fond, pokušavaju maksimalno da izađu u susret. Najveći broj zahteva odnosi se na domove za stare i dnevne boravke. Sledeća izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti će se u nekim segmentima ticati najstarijih sugrađana kako bismo imali veću efikasnost u ophođenju i svemu onome što želimo da pružimo najstarijim sugrađanima – dodao je Đorđević.
Rezultate projekta i promocija publikacije „Grad prilagođen starijim osobama – putokaz za aktivno starenje u Gradu Beogradu“ predstavili su članovi projektnog tima i profesori Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu dr Zoran Vesić i prof. dr Miroslav Brkić.
Vesić je apostrofirao važnost ove teme rekavši da je Srbija u januaru tekuće godine prvi put „spala“ na broj ispod sedam miliona stanovnika.
– Prosečna starost stanovnika u Srbiji je nešto veća od 43 godine, što nas čini izrazito starim stanovništvom. Srbija je na svetskoj listi najstarijih nacija na 26. mestu, nije najstarija ni u Evropi, ali se može reći da smo zašli u duboku demografsku starost. Stariji od 65 godina u Srbiji čine 20.2 odsto ukupnog stanovništva. Ujedinjene nacije su sve to predvidele još pre 20 godina, kada su počele da se bave ovom problematikom – rekao je Vesić.
On je dodao da je aktivno starenje pojam uveden 2002. godine i da predstavlja optimizaciju mogućnosti za zdrav život, uključujući i bezbednost, kako bi se poboljšao kvalitet života starijih ljudi.
– Naš cilj nije više da „dodamo“ godine životu, već da „dodajemo“ život godinama. Drugim rečima, pokušavamo da obezbedimo starijim ljudima da žive što kvalitetnije i to je ono što podrazumeva pojam aktivnog starenja. Mere koje preduzimamo imaju za cilj da ljudi što duže ostaju u svom prirodnom okuženju i svojoj lokalnoj zajednici. Naravno, prevashodni cilj nam je da stariji ljudi budu što boljeg zdravstvenog stanja, pre svega zbog kvaliteta njihovog života, a potom i da bi država racionalnije mogla da troši svoje resurse da bi obezbedila pomenuti kvalitet života. Studije su pokazale da je socijalna komponenta jedna od najvažnijih za dobro zdravlje starih ljudi – naglasio je Vesić.
Brkić je rekao da se Beograd ovim istraživanjem priključio grupi od oko 130 gradova u svetu koji imaju ovakav koncept ispitivanja potreba starih ljudi.
– To je koncept Svetske zdravstvene organizacije i mislim da je Beograd sada jedini u regionu, pa i na Balkanu, koji je obavio ovako sveobuhvatno istraživanje. Starije osobe su nam ukazale na njihove potrebe i koji su njihovi osnovni problemi. Oni jasno izražavaju stav da žele da žive u zajednici, da žele da žive što duže u zajednici, a uprkos činjenici da mnogo toga vezujemo za novac, jasno je da sve usluge koje su im potrebne nisu skupe. Postoji puno sitnica koje smo uspeli da identifikujemo preko ovog istraživanja koje koštaju malo ili su praktično besplatne, a mogu izuzetno da doprinesu kvalitetu života starijih ljudi – rekao je Brkić.
On je istakao da se gradovi ne mogu klasično porediti po prilagođenosti za život starih ljudi, ali je naglasio da je Beograd u nekim segmentima prilično kompatibilan sa gradovima koji su generalno mnogo napredniji po ovom pitanju.
– Primera radi, Beograd je ispred mnogih gradova kada je osećanje bezbednosti u pitanju. Mnogi razvijeni gradovi nisu toliko bezbedni, odnosno postoje delovi gradova gde žive stariji ljudi, a u kojima je visoka stopa kriminala. U inostranim gradovima je izraženije uključivanje građana u različite društvene aktivnosti. Kod nas ti rezultati nisu najbolji i samo 17.6 odsto građana je uključeno, pre svega jer su događaji poput odlaska u pozorište ili na druge kulturne manifestacije pristupačniji i prilagođeniji potrebama starih ljudi. Stariji ljudi u inostranstvu su informisaniji jer postoje različiti načini stimulisanja, poput organizovanog prevoza i povratka – istakao je Brkić.
