29.05.2023.

Održana međunarodna naučna konferencija "Novi život stare knjige"

Vesti

Održana međunarodna naučna konferencija "Novi život stare knjige"

Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" i Biblioteka Instituta za javnu politiku organizovale su međunarodnu naučnu konferenciju pod nazivom “Novi život stare knjige”. Konferencija je održana u subotu, 27. maja 2023. godine u prostorijama Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" u Beogradu, pružajući posetiocima jedinstvenu priliku da se upuste u bogat program koji je trajao čitav dan.

Ovaj događaj je imao za cilj da dublje istraži ulogu knjige u današnjem svetu i ohrabri očuvanje njenog dragocenog nasleđa, dok istovremeno podstiče pozitivne promene i ukazuje na izazove s kojima se suočava.

Stare i retke knjige uvek su se izdvajale kao posebne i drugačije su tretirane u odnosu na celokupan korpus štampanih knjiga. Tehnološka revolucija koja digitalnim alatima menja planetu i život čoveka na njoj poslednjih tridesetak godina, čini se da stremi kulminaciji u trećoj deceniji XXI veka. Od mnogih efekata koje proizvodi, promena odnosa ljudi prema štampanoj knjizi uopšte možda se ne čini najvećem broju savremenika kao posebno važna, poredeći sa drugim mnogo živopisnijim i dramatičnijim promenama. Posebno je za većinu ljudi na planeti nevidljiva promena koju digitalne tehnologije unose u odnos prema staroj i retkoj knjizi i njenom statusu u društvu.

Zanimljiv fenomen je da je tehnološka revolucija tako snažno uzdrmala svet i tako brzo ga menja da čini da se pred ovim promenama smanjuje jaz koji je do sada uvek postojao između stare i retke i štampane knjige uopšte. Stare i retke knjige se gotovo uopšte ne čitaju već dugo, njihova funkcija je promenjena, one su postale objekti obožavanja, bilo u kolekcionarskom ili institucionalnom okruženju, zbog mnogih inherentnih osobina koje nose. Estetika, inspiracija, materijalna vrednost i mnoge druge osobine čine da se divimo i želimo da posedujemo, sačuvamo i na specifične načine koristimo stare i retke knjige, bilo kao pojedinci, bilo kao zajednica.

Prva sesija bila je posvećena Institucionalnom životu knjige, na kojoj su predstavnici biblioteka raspravljali o fondu starih i retkih knjiga i njihovom očuvanju. Svoje iskustvo sa publikom podelili su panelisti: Novka Šokica Šuvaković iz Biblioteka Matice srpske, mr Ljubica Ćorović iz Biblioteke grada Beograda, Svetlana Pucarević koja dolazi iz Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”, zatim Vladimir Tomić iz Muzeja grada Beograda, Slađana Mitrović iz Biblioteke “Radoje Domanović” iz Topole, kao i doc. dr Adam Sofronijević iz Biblioteke Instituta za javnu politiku. Panelom je moderirala Dejana Kavaja Stanišić.

Prva sesija bila je posvećena Institucionalnom životu knjige, na kojoj su predstavnici biblioteka raspravljali o fondu starih i retkih knjiga i njihovom očuvanju

U drugoj sesiji, stručnjaci iz različitih oblasti diskutovali su o svom radu sa starim i retkim knjigama, prikupljanju retkih knjiga, njihovoj restauraciji i načinima kako da se ovo izuzetno važno kulturno nasleđe adekvatno sačuva. Na ovu temu govorili su: Roberto Kondota, bibliofil iz Italije koji sa velikom pažnjom prikuplja stare i retke knjige sa ovih prostora, zatim Dragan Ambrozić iz Doma omladine, Blagoje Pantelić iz izdavačke kuće Biblos, Aleksandar Ćeklić, umetnik knjigovezac koji je doprineo očuvanju i restauraciji mnogih vrednih starih knjiga, prof. dr Olivera Batajić Sretenović sa Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta u Beogradu. Moderator ovog panela bio je doc. dr Adam Sofronijević.

U drugoj sesiji, stručnjaci iz različitih oblasti diskutovali su o svom radu sa starim i retkim knjigama, prikupljanju retkih knjiga, njihovoj restauraciji i načinima kako da se ovo izuzetno važno kulturno nasleđe adekvatno sačuva

Poslednja sesija na konferenciji bila je rezervisana za temu budućnosti knjige u digitalnom dobu, gde su domaći stručnjaci razmenili iskustva sa ekspertima iz inostranstva, među kojima su bili Sally Chambers, predstavnica DARIAH - The Digital Research Infrastructure for the Arts and Humanities iz Belgije, zatim Milena Dobreva Mekferson BRODhub - Bulgarian-Romanian Observatory of Digital Media iz Bugarska i Michiel Cock, Vrije Universiteit Amsterdam, iz Holandije. Domaću perspektivu predstavili su Tamara Butigan iz Narodne biblioteke Srbije i doc. dr Adam Sofronijević, a panelom je moderirao dr Vladimir Abramović.

Poslednja sesija na konferenciji bila je rezervisana za temu budućnosti knjige u digitalnom dobu, gde su domaći stručnjaci razmenili iskustva sa ekspertima iz inostranstva

Pored inspirativnih diskusija, posetioci su imali priliku da pogledaju i istraže izložbu retkih knjiga iz zbirki Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković" i Biblioteke Instituta za javnu politiku, što je bila jedinstvena prilika da se uživa u raskošnom nasleđu knjiga, istovremeno stičući uvid u njihovu vrednost i bogatstvo.

Neke od knjiga koje su bile izložene su: Oktoih prvoglasnik iz 1494. godine, prva ćirilična knjiga kod Južnih Slovena, Prva čitanka za osnovne srbske škole iz 1867. godine, Katihisis mali iz 1776. godine, Molitvenik iz 1539. godine, Mesecoslov iz 1719. godine, najstarija srpska bakrorezna knjiga, prvo izdanje Gorskog vijenca, Slobodijada iz 1854. koja je pripadala biblioteci Joce Vujića i mnoge druge knjige koje su proglašene za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Podsećamo da su Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" i Institut za javnu politiku prošle godine u ovom periodu organizovali međunarodni naučni skup “Kartografija i kartofilija u Srbiji 2022.” na kome je predstavljena “Zbirka mapa, veduta i dokumenata – Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove''. Ove dve institucije nastaviće sa naporima da maj postane mesec u kome se tradicionalno održavaju naučni skupovi na važne a zapostavljene naučne i društvene teme.