Institut za javnu politiku organizovao je promociju knjige „Putovanje po južnoj Srbiji i severnoj Bugarskoj 1864.“ Promocija je upriličena 26. aprila u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, koja je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Ovo delo, iako od velikog značaja za srpsku istoriju i kulturu do sada nije bilo dostupno na srpskom jeziku.
Feliksa Kanica (1829-1904), austrijskog putopisca, istraživača, ilustratora, arheologa i etnografa skoro da nije potrebno posebno predstavljati publici u Srbiji – njegova znamenitost nadilazi uske naučne krugove i prodire u redove šire javnosti, pogotovu one zainteresovane za istoriju i etnologiju Srbije i Balkana 19. veka. Njegova dela predstavila su Evropi i svetu civilizovano i lepo lice Srbije, a njegove reči i opisi naše zemlje danas su verovatno najcitiraniji izvori za istoriju, etnologiju, geografiju i arhitekturu Srbije i Balkana tog vremena.
Knjigu „Putovanje po južnoj Srbiji i severnoj Bugarskoj 1864.“ preveo je Milorad Sofronijević, dok su urednici izdanja Dr Vladimir Abramović i Dr Adam Sofronijević. Dr Danijel Radović detaljnije je predstavio knjigu posetiocima promocije i njen značaj za istoriju XIX veka, nazivajući Kanica „Balkanskim Kolumbom“.
Pored promocije knjige Feliksa Kanica, ovim skupom pokrenuta su i pitanja budućnosti štampane knjige i naprednih procesa čitanja. Štampana knjiga sve više postaje predmet koji se poklanja, kojim se ukrašava prostor i koji ima druge funkcije, a ne onu najvažniju - da se iz nje čita. Čitanje kao proces i kao navika razvija kod čitalaca osobine strpljivosti, marljivosti, temeljnosti, neodustajanja. Stoga, pitanje opstanka štampane knjige i naprednih procesa čitanja prerasta pitanja razvijanja ukusa, opšte kulture i informisanosti i postaje pitanje razvoja osobina koje vode izgradnji vrednosti XX i prethodnih vekova i vremena u kojima brza rešenja, obrazovanje na klik, zadovoljstvo za minut, emocije na mah i odustajanje kao opšti okvir svega toga nisu bili opcija, istakao je Adam Sofronijević, jedan od urednika izdanja. On je postavio pitanje potrebe obezbeđivanja vremena za čitanje, pre svega za mlade i najavio pokretanje časopisa „Knjiga“ koji bi bio centralno mesto društvene diskusije o svim aspektima ovog složenog pitanja.
O problemima štampane knjige i naprednih procesa čitanja iz perspektive savremenog sveta i Ljubljanskog manifesta govorio je jedan od autora ovog izuzetno važnog dokumenta profesor Adrijan van der Vel sa Univerziteta Lajden, jedan od najuglednijih svetskih stručnjaka za istoriju knjige i procese čitanja. Ljubljanski manifest je javnosti predočen oktobra 2023. godine na sajmu knjiga u Frankfurtu kao apel vladama, državama i narodima sveta da se sačuvaju složeni procesi čitanja i štampanja knjiga. Od tada Ljubljansku deklaraciju potpisalo je više hiljada intelektualca iz skoro svih zemalja sveta, predstavnici vlada i nekih od najvažnijih udruženja za oblast štampane knjige, uključujući Margaret Atvud, Slavoja Žižeka, ministre kulture Francuske, Nemačke i mnogih drugih evropskih i vanevropskim zemalja, međunarodna udruženja izdavača i autora i mnogi drugi.
