Danas je u Medija centru održana konferencija za štampu na kojoj je predstavljen četvrti broj publikacije “Kvartalni Medijametar – Analiza štampanih medija u Srbiji”.
Nedostatak statističkih podataka i činjenica o štampanim medijima u Srbiji, doveo je do konstantnog improvizovanja kada se govori o stanju medija, medijskim slobodama i uređivačkoj politici. Budući da u Srbiji nisu postojali nikakvi statistički podaci o medijskom izveštavanju koji se mogu koristiti u analizi medija, Institut za javnu politiku u saradnji sa Medijskim arhivom Ebart i stručnjacima koji prate ovu oblast, početkom 2015. pokrenuo je projekat “Kvartalni Medijametar, analiza štampanih medija u Srbiji.”
Medijametar je istraživački naučno-stručni projekat koji analizama vrednosnih stavova i analizama diskursa prati štampane medije u Srbiji. Namenjen je unapređenju profesionalnih i etičkih standarda medijskog izveštavanja i analiza. Metodologija istraživanja sačinjena je u skladu sa najvišim naučnim standardima od strane tima sa dugogodišnjim iskustvom u ovoj oblasti.
Rezultat Medijametra je baza podataka koju svi učesnici u javnom životu mogu koristiti pri analizi medija u Srbiji. Ovaj izveštaj je naučna analiza koja ima za cilj da se prekine sa praksom proizvoljnog tumačenja medijskog sadržaja.
Kvartalni Medijametar izlazi četiri puta godišnje. Do sada su izdata tri broja, jedan za period januar – mart, drugi za period april – jun i treći za period jul - septembar 2015. i dostupni su u elektronskoj formi na internet stranici www.medijametar.rs
Četvrti broj Kvartalnog Medijametra, koji obuhvata period oktobar – decembar 2015, predstavljen je danas u Medija centru. I u ovom broju obrađeni su tekstovi sa naslovnih strana dnevnih novina Politika, Večernje novosti, Blic, Danas, Kurir, Alo! i Informer. U diskurzivnoj analizi obuhvaćeni su i nedeljnici Vreme, NIN, Novi magazin, Nedeljnik, Newsweek i Pečat.
Na konferenciji za štampu takođe su predstavljeni rezultati istraživanja za celu 2015. godinu. Ukupan uzorak čine 7.382 teksta sa naslovnica dnevnih novina. Rezultati istraživanja dati su u 524 tabele koje prikazuju distribuciju tema i aktera tekstova, njihov vrednosni kontekst i učestalost pojavljivanja.
Velimir Ćurguz Kazimir iz Medijskog arhiva Ebart je ocenio da su štampani mediji u Srbiji duboko politizovani i naveo da se mnogo manje pisalo o ekonomiji, evropskim integracijama, odnosima u regionu.
"Otkrivamo da su naši mediji duboko politizovani i da neke teme koje zahtevaju veću pažnju - pre svega ekonomija, odnosi sa EU, evrointegracije, odnosi u regionu su teme koje nedostaju. Čak i kad se u decembru potpisao ugovor o procesu pridrživanja i kada su neki datumi određeni mediji, pre svega štampani, nisu tome dali veliku pažnju", naveo je on.
"U ovom kvartalu (oktobar - decembar 2015) ponovo je najzastupljeniji Aleksandar Vučić sa 717 pojavljivanja. Ono što je interesantno je da je po prvi put Ivica Dačić više zastupljen od predsednika Srbije Tomislava Nikolića. Ivica Dačić je prisutan u 238 tekstova, dok je Nikolić prisutan u 231 tekstu", rekla je medijski analitičarka Danica Laban. Ona je dodala da su u poslednjem kvartalu 2015. objavljena 24 pozitivna i 23 negativna teksta o premijeru Srbije.
"On je dominantno predstavljen u neutralnom vrednosnom kontekstu. Najveći broj tekstova je objavljen u listu Politika, dok je najveće učešće tekstova u odnosu na ukupan broj tekstova u mediju u dnevnom listu Kurir", navela je Laban. Kako je rekla, najveći broj negativnih tekstova o Vučiću objavljen je u listu Danas (12 tekstova), a najviše pozitivnih u listu Alo (devet tekstova).
Na osnovu obrađenih podataka iz cele 2015. godine, može se zaključiti da mediji imaju čvrstu uređivačku politiku. Tokom cele 2015. godine na naslovnim stranama prisutne su slične teme, od kojih politički život u Srbiji zauzima najveći prostor.
Takođe se može zaključiti da je većina analiziranih tekstova nebalansirana, što je u suprotnosti sa moralnim i profesionalnim standardima. Ti tekstovi su zasnovani na stavu jednog sagovornika ili na stavovima različitih sagovornika koji zastupaju isto stanovište. Najveći broj nebalansiranih tekstova se nalazi u novinama Informer (92.10%), dok je taj broj najmanji u listu Danas (49.24%).
Kuriozitet predstavlja činjenica da list Politika ima 82.31% nebalansiranih tekstova u 2015. godini, što predstavlja veći procenat od onog koji nalazimo u tabloidu Alo! (80.64%).
Zajednička je odlika odnosa prema svim političkim akterima, bez obzira da li se oni nalaze u vlasti ili opoziciji, njihovo osporavanje kao i naglašavanje njhovih nedostataka. Među članovima Vlade Srbije, najveći procenat negativnih tekstova na naslovnicama u 2015. imao je Srđan Verbić (20,79%), dok je najmanji procenat pripao Aleksandru Antiću (1.06%).
Slična situacija vlada i u odnosu prema liderima opozicije. Tako je o Sandi Rašković-Ivić napisan najmanji broj negativnih tekstova (1.19%), dok se na suprotnom kraju spektra nalazi Čedomir Jovanović, o kome je napisano 22.22% negativnih tekstova.
Trend negativnosti je uočljiv i u izveštavanju o regionalnim odnosima; javnost se stalno podseća na sukobe i nerešena pitanja. Stoga čak 48.60% tekstova o regionu ima negativan vrednosni kontekst.
Stanje nije bolje ni u izveštavanju o Evropskoj uniji. Uprkos ubrzanom procesu evrointegracija, objavljen je zabrinjavajuće mali broj tekstova o Evropskoj uniji (samo 212), od čega je više od polovine – 51.42% – negativno, istaknuto je na današnjoj konferenciji.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković je istakao da u Srbiji postoji sloboda mišljenja koja proizvodi pluralizam političkih stavova i vrednosnih opredeljenja. Istakavši da su pored sedam dnevnih listova, autori Medijametra analizirali i pisanje nedeljnika, Vuk Stanković je naveo da oni uglavnom kritikuju vlast, a da se međusobno razlikuju po spoljno-političkim vrednostima: 1) proevropski, kritični prema politici Vlade, posebno premijera - Vreme, NIN 2) umereno kritični, a proevropski Nedeljnik i Novi magazin 3) radikalno evroskeptični i proruski – Pečat.
Slika Vlade i premijera je vrednosno negativna u nedeljnicima, dok se opozicija tretira kao slaba, uz nedostatak moralnog kredibiliteta, dodao je Stanković.
