Predstavnici Vlade Srbije danas su, na konferenciji posvećenoj početku pristupnih pregovora sa EU, istakli da je jačanje vladavine prava apsolutni prioritet procesa evrointegracija, jer od njega zavisi delotvornost reformi u svim ostalim segmentima društva.
Glavni pregovarač Srbije Tanja Miščević je, otvarajući panel Instituta za javnu politiku, organizovan na temu "Pregovori kao prioritet - Prioriteti u pregovorima", objasnila da je suštinski cilj evrointegracija, ne članstvo u EU, već izgradnja stabilne, razvijene i demokratske Srbije.
Ona je objasnila da su srpski pregovarači proteklih sedmica, ni na koji način ograničeni predizbornom kampanjom u Srbiji, imali niz važnih sastanaka u Briselu, koji su se ticali poglavlja od ključnog značaja za građane.
Prioriteti Vlade Srbije u pregovorima sa EU biće, kako je precizirala, poljoprivreda i ruralni razvoj, energetika, zaštita životne sredine, transport i regionalni razvoj, a poglavlja koja se bave tim oblastima biće najskuplja i najteža za unošenje u naš pravni sistem.
"Dotakli smo se nimalo politički interesantnih poglavlja, ali će ona uticati na nase male živote. Na potezu je država koja treba da omogući da socijalna politika bude usklađena sa državama u okruženju, da naše kvalifikacije budu priznate na tržištu rada EU i da hrana bude takva da ne šteti našem zdravlju", rekla je Miščević.
Ipak, prioritet nad prioritetima, prema njenim rečima, jesu poglavlja 23 i 24, jer bez vladavine pravi nijedna od pomenutih oblasti ne može da bude efikasno uređena.
I ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković konstatovao je da poglavlja 23 i 24 jesu drugačija od drugih i da predstavljaju kičmu i srž samih pregovora, tako da je uspeh u ostalim poglavljima bez uspeha u poglavljima vladavine prava zapravo neuspeh pregovora.
Kako je objasnio, u tim poglavljima Srbija ima jasne smernice, ali ne i jasne kriterijume evropskih pravnih tekovina, jer svaka država članica i kandidat ima svoje samobitnosti i osobenosti zbog činjenice da su nastajale u različitim istorijskim trenucima i bile izložene različitim okolnostima.
"Pravosuđe je oblasti koja se u svakoj od 28 država razlikuje, ali ono što je zajedničko svim članicama jeste vladavina prava", kazao je Selaković.
Prema njegovim rečima, Srbija je nesrećnim spletom okolnosti duže od dve decenije tragala za glavnim pravcem kretanja države i društva, a na kraju je postigla široki društveni konsenzus i opredeleila se za EU kao političku budućnost.
"Napokon su se Srbi većinom složili oko nečega, a to bi trebalo da bude pozitivan znak", kazao je Selaković.
Kada je reč o reformi pravosuđa, Selaković je konstatovao da se samo zatucana, plemenska društva sklona suicidu nikad ne reformišu, i da je i pravosuđe bilo deo opšte društvene učaurenosti u status-kvo.
"Naš uspeh u poglavlju 23 zavisiće od naše moći da motivisemo ljude koji čine pravosuđe da prihvate promene i to je najteži posao", konstatovao je Selaković, objasnivši da je reč o promeni svesti visokoobrazovanih ljudi koji se razlikuju od drugih javnih funkcionera po tome što im je funkcija nezavisna od političkih izbora.
Kako je rekao, monitoring misija EU za poglavlje 23, koja je nedavno boravila u Srbiji, vratila se u Brisel sa utiskom da je jasan smer u kojem se naše društvo i reforma pravosuđa kreću, dakle da u Srbiji više nema lutanja.
Selaković je istakao da će u budućnosti pred Srbijom biti, ne toliko posao usvajanja novih zakona i podzakonskih akata, već neophodnost primene već usvojenih vrednosti i standarda.
Miščević i Krstić: Red u finansijama važan za pridruživanje
Miščević je ocenila da će jedan od glavnih izazova na putu Srbije ka Evropskoju unji biti finansije, odnosno kako obezbediti dovoljno sredstava da sve ono što je dogovoreno i za šta su postavljeni rokovi bude i sprovedeno.
Ona je navela da je već sproveden eksplanatorni i bilateralni skrining za poglavlje 32 koje obuhvata finansijsku kontrolu, te da je glavno pitanje bilo kako stvoriti sistem finansijske kontrole, trošenja budžetskih, ali i drugih sredstava.
"Taj sistem za sada ne postoji, toga smo svesni, ali je to jedan od prioritetnih zadataka i nešto čime bismo voleli da otpočnemo pregovore", rekla je Miščević.
Ministar finansija Lazar Krstić očekuje da Srbija bude agresivnija, sposobnija i pametnija u procesu reformi, a time i u procesu pridruživanja nego što su to bile neke druge zemlje, jer, kako je konstatovao, "često smo u situaciji samo da uzimamo i kopiramo rešenja".
"Sada treba da budemo krojači svoje sudbine i politike, a to će se u najvećem broju slučajeva podudariti sa tekovinama EU", rekao je Krstić istakavši da će Srbiji u tom procesu biti neophodni vladavina prava, odnosno uvođenje efikasnosti u taj sistem, zatim hrabrost i disciplina kako bi se finansije dovele u red i, konačno, povratak vere u mlade ljude i budućnost, privredu i državu.
"Potrebno je da dovedemo kvalitetne kadrove koji se sada nalaze u privatnom sektoru ili ih je progutala javna uprava. Potrebno je da ih motivišemo", rekao je Krstić dodajući da na svom primeru može da kaže da nema nikakve sumnje "da je takav momenat došao".
Na opasku Miščevićeve da reforme podrazumevaju i značajna finansijska sredstva zbog čega će Krstić biti možda često "prozivan", on je odgovorio da će Srbija imati sopstvenog novca za reforme, ali da će imati i pomoć EU.
"Troškova će biti, ali će biti novca i za to", rekao je Krstić.
Prema njegovoj oceni, uloga ministarstva finansija u pregovaračkom procesu je velika - ovo ministarstvo je zaduženo za pet oblasti, a sa Narodnom bankom Srbije sarađuje u još dve oblasti, dok su članovi ministarstva u svim radnim grupama za sva poglavlja, između ostalog i da bi se znalo kako će se trošiti novac.
"EU je shvatila da je finansijska disciplina gotovo u istom rangu kao vladavina prava. Na to će se veoma gledati, a mi tu imamo dosta problema", rekao je Krsticć, zaključivši da je za Uniju izuzetno važno namensko trošenje novca.
Ministar pravde Srbije Nikola Selaković izjavio je danas da je komisija za nadzor tužilačke istrage završila rad u predviđenom roku i da je u izveštaju navela načinjene propuste, a što je još važnije i rešenja za probleme.
"Dostavljen mi je ekspertski izveštaj i on će u najskorije vreme biti objavljen na sajtu ministarstva pravde", rekao je Selaković novinarima u hotelu "Metropol", gde je učestvovao u panelu "Pregovori kao prioritet, prioritet u pregovorima".
Upitan da li je zadovoljan rezultatima, on je odgovorio da je komisija vrlo precizno ukazala na propuste u dužem vremenom periodu.
"Ono što je još bitnije, navela je i jasna rešenja za probleme koji postoje u sprovođenju tužilačke istrage", rekao je on.
Upitan da li već postoje neki rezultati kad je reč o nadzoru povodom oslobađajućih presuda u predmetima Mihalja Kertesa i ubistva novosadske manekenke Vladislave Červenko, on je odgovorio:
"Videću čim dobijem izveštaj službe za nadzor. Sam postupak nadzora je možda nešto duži jer služba za nadzor potražuje predmet od nadležnog suda, može da izvrši nadzor poštovanja sudskog postupka u predmetu i onda da izađe sa određenim rezultatima".
Selaković je naglasio da je još bitnije videti kakav bi nadzor dao u tom konkretnom slučaju predsednik nadležnog suda.
Kako je rekao, nadzor obuhvata premet Kertes, Červenko i predlog za ponovno otpočinjanje glavnog pretresa u slučaju šestoro nastradalih u požaru u novosadskoj diskoteci "Kontrast".
Na pitanje novinara šta mu u Briselu kažu povodom svega onog što se dešava u srpskom pravosuđu, on je istakao da se često skreće pažnja da nam je potrebna i veća medijska disciplina kad je reč o izveštavanju o slučajevima koji mogu da uzburkaju javnost i uznemire građane.
"Kada je ukinuta neka presuda, ne treba to odmah predstavljati narodu kao da je neko lišen odgovornosti...", rekao je ministar pravde.
On je još dodao da se nekada presude ukidaju i zbog lošeg načina primene prava.
Preuzeto sa www.tanjug.rs
