Danas je u Press centru TANJUG održana konferencija za štampu na kojoj je predstavljen drugi broj časopisa “Kvartalni Medijametar – Analiza štampanih medija u Srbiji”.
Velimir Ćurgus Kazimir, urednik Kvartalnog Medijametra, izjavio je da drugi broj Medijametra predstavlja pravu priliku da se proveri da li su model i metodologija koji su primenjeni radi dobijanja precizne i objektivne slike o nacionalnim štampanim medijima u Srbiji ispravni. On je istakao da se može konstatovati da su postavljena pitanja i odgovori u potpunom skladu sa rezultatima analize iz prvog i drugog broja. Ćurgus ja napomenuo da je došlo do povećanja broja analiziranih tekstova sa naslovnih strana, što nije samo posledica dinamike medijske scene, već i manjeg broja praznika, koji su uticali na broj odabranih tekstova u prvom tromesečju.
Danica Laban, metodološkinja istraživanja, rekla je da dnevne novine u Srbiji imaju čvrstu koncepciju i uređivačku politiku, što se prelama kroz odabir tema plasiranih na naslovnim stranama. Ona je istakla da se uporednom analizom rezultata istraživanja prvog i drugog broja Medijametra dolazi do zaključka da sve analizirane dnevne novine na isti način predstavljaju teme i aktere, što ukazuje da ne postoje odstupanja od zacrtane uređivačke politike. Laban je podvukla da teme koje imaju produženo trajanje na naslovnim stranama uvek imaju jasno određenu političku konotaciju.
Dejan Vuk Stanković, autor diskurzivne analize, istakao je da je potvrđen zaključak diskurzivne analize prvog broja Medijametra, odnosno da u medijskom prostoru, a posebno u oblasti štampanih medija, postoji javno iskazivanje slobode mišljenja i govora. On je naglasio da je sadržina tekstova u nedeljnicima dominantno kritički nastojena prema aktuelnoj vlasti. Stanković je izjavio i da komentari, kolumne i intervjui uglavnom kreiraju negativne imidže političkih aktera i često potenciraju različite, oštro sukobljene interpretacije smisla pojedinačnih događaja i procesa. On napominje da je izgradnja negativnog imidža vlasti direktno povezana sa radikalno kritičkim preispitivanjem političkog programa i prakse premijera Srbije. Taj kritički narativ prema premijeru ogleda se u nizu kvalifikacija: ekstremna autoritaranost, sklonost političkim i medijskim manipulacijama, urušavanje institutcija, nepoštovanje principa podele vlasti. Stanković je rekao da je i imidž opozicije uglavnom negativan. O njoj se piše kako joj nedostaje moralni kredibilitet, politička snaga, kako nema inovativne političke ideje i obrasce komunikacije sa javnošću, kao i da je karakteriše deficit novih lidera.
Između ostalog, istraživanje je u ovom broju pokazalo da:
U skladu sa rezultatima prvog broja Medijametra, najveći broj tekstova na naslovnicama i dalje ima premijer Srbije Aleksandar Vučić (522), što predstavlja dvostruko više od prvog sledećeg aktera, predsednika Srbije Tomislava Nikolića (239). Najviše tekstova o Vučiču bilo je u listovima Danas (121) i Politika (112), a najmanje u listu Informer (44) i Alo! (53). Najviše pozitivnih tekstova o Aleksandru Vučiću nalazimo u listu Informer, a najviše negativnih u listu Danas, dok je o Tomislavu Nikoliću najviše pozitivnih tekstova bilo u Politici, a najviše negativnih u listovima Alo! i Blic.
Istraživanje je pokazalo i da se delimično održao trend iz prvog tromesečja u vezi sa pisanjem o ministarima u Vladi RS. I u ovom kvartalu najviše negativnih tekstova je napisano o Bratislavu Gašiću, dok ovoga puta beležimo najviše pozitivnih tekstova o Ivici Dačiću. Od opozicionih lidera najzastupljeniji je Vojislav Šešelj, najviše pozitivnih tekstova ponovo ima Boris Tadić, a najviše negativnih Bojan Pajtić.
Od regionalnih političara u drugom kvartalu 2015.najzastupljeniji je Milorad Dodik (68 tekstova), koji je ujedno i predstavljen u najboljem svetlu (100% neutralnih tekstova), dok najveći procenat negativnih tekstova beležimo kod Edija Rame (30%). Od inostranih aktera najzastupljeniji je Vladimir Putin (66) koji je pojedinačno gotovo isto zastupljen na naslovnicama kao tri najviša zvaničnika EU u zbiru – Johanes Han (28), Federika Mogerini (24) i Žan Klod Junker (16).
Drugi kvartal 2015. godine karakteriše izrazito negativno izveštavanje o regionalnim odnosima, stalno podsećanje na sukobe i nerešena pitanja: čak 43.82% tekstova o regionu je sa negativnim vrednosnim kontekstom.
Na osnovu istraživanja može se uočiti da postoji zabrinjavajuće mali broj tekstova o Evropskoj uniji (53), što je manje čak i od broja tekstova koji se bave pitanjima crkve i vere (65). Od značaja je i da 28.3% svih tekstova o Evropskoj uniji ima negativnu konotaciju.
Istraživanje je pokazalo da je broj vrednosno obojenih tekstova konstantan od početka godine, što predstavlja suprotnost moralnim i profesionalnim standardima. U listovima Informer, Kurir, Alo! i Blic više od 50% izveštaja je vrednosno obojeno. To se najbolje ocrtava na slučaju Zaštitnika građana Saše Jankovića gde je zabeležena otvorena polarizacija medija. Prilikom izveštavanaj o "slučaju Janković" nijedan list nije ostao neutralan i većina tekstova ima vrednosni kontekst. Za ilustraciju dva ekstremna primera možemo uzeti list Informer, koji ima 100% negativnih tekstova, i list Blic, koji ima 100% pozitivnih tekstova o ovoj temi.
Medijametar je istraživački naučno-stručni projekat koji analizama vrednosnih stavova i analizama diskursa prati štampane medije u Srbiji. Namenjen je unapređenju profesionalnih i etičkih standarda medijskog izveštavanja i analiza. Izveštaj je naučna i stručna podrška svim učesnicima javne politike, medijima, vlasti, opoziciji, analitičarima i javnosti.
U ovom broju obrađeni su tekstovi sa naslovnih strana dnevnih novina Politika, Kurir, Večernje novosti, Blic, Danas, Alo! i Informer u periodu april – jun 2015. U diskurzivnoj analizi obuhvaćeni su nedeljnici Vreme, NIN, Novi Magazin, Nedeljnik, Newsweek i Pečat. Treći broj Kvartalnog Medijametra biće objavljen u novembru.
