Povodom usvajanja i stupanja na snagu izmena i dopuna Zakona o autorskom i srodnim pravima, u organizaciji Instituta za javnu politiku, danas je u hotelu Hajat održan stručni skup pod nazivom „ZAŠTITA AUTORSKOG I SRODNIH PRAVA U SRBIJI - KORAK BLIŽE EVROPSKOJ UNIJI“
Na skupu su govorili predstavnici nadležnih državnih organa Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije i Milan Todorović, generalni sekretar Regulatornog tela za elektronske medije (REM); predstavnici kolektivnih organizacija za ostvarivanje prava Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS), Srećko Barbarić, šef službe za dokumentaciju i raspodelu Organizacije muzičkih autora Srbije (SOKOJ), Sanja Stepanović, članica upravnog odbora Organizacije za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI) i Aleksandar Ivanjikov, direktor Organizacije filmskih autora Srbije (UFUS AFA ZAŠTITA), kao i predstavnici korisnika Marijana Vukašinović, direktorka sektora za multimedijalni sadržaj Telekoma Srbije, Slobodan Kremenjak, pravni zastupnik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Ferenc Berček, zamenik predsednika udruženja radio stanica RAB Srbija. Moderator skupa bio je Rodoljub Stojanović, vlasnik i direktor Multimedia Music i RICoM Publishing.
Izmene zakona o autorskom i srodnim pravima javnost čeka još od 2012. godine kada su usvojene odredbe koje su uskratile deo prava kreativnoj industriji. Autori su se bunili, Evropska komisija je godinama upozoravala nadležne da se problem mora rešiti, a sada je, nakon sedam godina, ta greška ispravljena. Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Vladimir Marić istakao je značaj donetog Zakona za rad celokupne kreativne industrije. „Nismo rešili sve probleme, ali stvari se pomeraju napred. Zakon je usklađen sa velikim brojem evropskih direktiva i treba da budemo ponosni na to“, rekao je Marić.
Senku na ovaj uspeh baca podatak da neki mediji i dalje ne plaćaju nadoknadu udruženjima autora muzike, filmova, izdavačima i interpretatorima za sadržaj koji koriste u proizvodnji programa, a da kao izgovor za to koriste činjenicu da su registovani u drugoj državi. Kompanija United Media u čijem sastavu, između ostalih, posluju kanali N1, Nova, Sport klub, Cinemania, ne plaća srpskim udruženjima nadoknadu jer, kako kažu, nisu registrovani u Srbiji.
„Veliki je problem što pružaoci medijskih usluga koji kompletan sadržaj proizvode u Srbiji, koji taj sadržaj emituju iz Srbije i uređivačke odluke donose u Srbiji, kao opravdanje za neplaćanje naknade navode podatak da su registrovani u drugoj zemlji i da su dozvole za emitovanje pribavili u inostranstvu“, rekao je Nikola Vilotić iz OFPS.
Problem bi bio manji kada bi kompanija United Media nadoknadu plaćala u državi koja joj je izdala dozvolu za rad. To, međutim, nije slučaj.
„Mi smo kontaktirali organizacije za kolektivnu zaštitu iz Evrope i dobili informacije da se ta naknada ni tamo ne plaća. Takođe smo dobili tumačenje da naknadu treba naplaćivati u Srbiji“, kazao je Srećko Barbarić iz SOKOJ-a.
Nadležni organi nisu imali odgovor na ovo pitanje iako je zaštita autorskog i srodnih prava jedan od stubova rasta domaćeg bruto proizvoda. Pored toga što se autorima uskraćuju prava i mogućnost da žive od svog rada, zbog ovog problema državna kompanija Telekom ima nelojalnu konkurenciju i neravnopravan položaj na tržištu:
„Telekom plaća sve naknade i ima sklopljene ugovore sa svim organizacijama za kolektivnu zaštitu prava. Svesni smo važnosti plaćanja naknada i to se kod nas u kompaniji ne dovodi u pitanje“ istakla je Mirjana Vukašinović iz Telekoma.
Iako je novi Zakon o autorskom i srodnim pravima napravio veliki pomak u nekim aspektima, sa današnjeg skupa je upućeno pitanje nadležnim organima: Zašto zakon ne važi za sve podjednako?
