Aktivno učešće eksperata, naučnika, medija i predstavnika civilnog sektora u upravljanju sektorom bezbednosti neophodan je, ali i procesom pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji uslovljen proces. Razvojem javnih politika, kroz tzv. evrodiskurs, otpočeo je kompleksan reformski proces usmeren na uspostavljanje pravne države koja poštuje osnovna ljudska prava, a svojim građanima obezbeđuje slobodu i bezbednost.

Da bi uspešno vršile nadzornu ulogu nad sektorom bezbednosti, civilne organizacije moraju da ispune niz važnih kriterijuma. Među njima su: zainteresovanost za oblast i jasno opredeljeno područje delovanja, veličina i kadrovska opremljenost organizacije, stranačka, ideološka i interesna neutralnost, izvori finansiranja i održivost, nacionalna i prekogranična umreženost i prisustvo u javnosti i medijima. Institut za javnu politiku jedina je regionalna organizacija koja se usko stručno bavi bezbednosnim temama ispunjavajući sve zadate kriterujume.

Naš tim eksperata bavi se saradnjom sa institucijama sektora bezbednosti u regionu Zapadnog Balkana i demokratskom kontrolom procesa i aktivnosti bezbednosnih struktura kroz nezavisni monitoring, izradu projekata, studija, analiza, nezavisnih istraživanja i organizaciju debata na teme od značaja za kreiranje bezbednosnih politika.

Demokratija i vladavina prava su ideal političke i pravne filozofije i suština svih pravnih akata. Zato Evropska unija stavlja u fokus pregovaračkog procesa upravo poglavlja 23 – Pravosuđe i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda i bezbednost. Ova poglavlja predstavljaju temelj za demokratski razvoj društva i brzina reforme u ovoj oblasti biće merilo našeg demokratskog kapaciteta. Ovo su najzahtevnija poglavlja u procesu pregovora i zato se, po pravilu, otvaraju prva, a zatvaraju poslednja. Iz iskustva drugih zemalja, pre svega Bugarske i Rumunije, vidimo da je stvarni napredak u ovoj oblasti jako teško ostvariti, kao i da nije dovoljno samo usklađivanje acquis-a i nacionalnog zakonodavstva. Pored zaokruženja pravosudnog okvira, takođe je neophodno ojačati administrativni kapacitet države i obezbediti implementaciju propisa. Naročito je važno biti realan pri ocenjivanju trenutne situacije, primeniti najbolje prakse iz drugih zemalja i obezbediti tehničke, finansijske i ljudske resurse za uvođenje novih standarda. Od presudnog značaja je uključivanje u pregovaračke strukture svih institucija, pojedinaca i organizacija civilnog društva koji svojim znanjem i iskustvom mogu doprineti ispunjavanju obaveza tokom procesa pristupanja.

Institut za javnu politiku aktivno pruža ekspertsku podršku u pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju i pouzdan je izvor stručnih analiza i preporuka. Članovi ekspertskog tima za demokratiju i vladavinu prava Instituta doprinose procesu uspostavljanja mehanizama za primenu standarda koji Vlade u regionu treba da usvoje u procesu harmonizacije nacionalnih zakonodavstava za zakonodavstvom Evropske unije.

Status zemlje kandidata za članstvo u Evropskoj uniji stavlja pred Srbiju niz izazova, od reforme državne uprave do donošenja i primena novih zakona koji je približavaju standardima i vrednostima EU, vode izgradnji novih demokratskih institucija, vladavini prava, funkcionalnoj tržišnoj privredi, boljem obrazovanju, lakšoj komunikaciji i saradnji u regionu.

Ekspertski tim Instituta za javnu politiku smatra da je neophodna regionalna saradnja na ekonomskoj obnovi i nalaženju modaliteta održivog ekonomskog rasta u uslovima sve jače konkurencije. S tim ciljem, Institut promoviše razvoj privatnog sektora i veće korišćenje fondova Evropske unije namenjenih istraživanju, razvoju i investicijama u privatnom sektoru. U tom smislu, Srbija ima izvanrednu priliku da koristi proces pristupanja EU kao sredstvo da privuče investicije i izgradi stabilna i predvidljiva pravila za sve investitore. Proces evropskih integracija je od velike koristi, jer se očekuje unapređenje poslovnog ambijenta, pre svega kroz sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ovaj sporazum predviđa postepeno usklađivanje sa praksom EU u oblastima kao što je slobodno kretanje kapitala, javne nabavke, standardizacija proizvoda, pravo poslovnog nastanjivanja i dr.

Institut je dao niz preporuka koje se odnose na ključna pitanja vezana za reformu upravljanja u oblasti privrede, na pripremu dokumenata i politika koje vode sprovođenju ekonomskih, monetarnih i fiskalnih reformi koje će omogućiti Srbiji da uspešno izvršava svoje obaveze koje budu proistekle iz članstva u Evropskoj uniji.

Unapređenje institucionalnih i organizacionih aspekata državne administracije, javne uprave i javnih politika, bez obzira na razdvajanje moći, uvek je predstavljalo važni društveni preduslov i prioritet, pogotovo u u zemljama u razvoju. Opsežna i sveobuhvatna modernizacija države, ekonomije, društva i javne sfere uopšte nije moguća bez dobro utemeljene i kompetentne administracije u javnom sektoru, od vrha do dna državne piramide. Zbog toga nastaju razlike između uspešnih i neuspešnih država, ekonomija u usponu i onih u opadanju, bogatih i siromašnih društava. Sve te razlike potiču od kvaliteta rada, efikasnosti i efektivnosti državnih službenika.

U nastojanju da se postigne bolje razumevanje sveta politike i javnih politika, neophodno je da se držimo teorije javnog izbora. Ovaj pristup je zapravo izveden iz teorije racionalnog izbora, koja se nalazi u osnovi svake trezvene političke analize, sinteze i preporuka. Stoga moderne društvene nauke ne bi trebalo da previde značaj proučavanja javnih politika koje se zasnivaju na multidisciplinarnim i interdisciplinarnim pristupima. Sa druge strane, donosioci odluka bi takođe trebalo da budu svesni potrebe za analizom javne politike.

Svi navedeni pojmovi i kategorije mogu se posmatrati kao valjane ideje-vodilje za bolje teoretsko i empirijsko razumevanje oblasti poput državne administracije, javne uprave i javnih politika. Upravo te naučne discipline i njihovi sastavni segmenti su glavno interesovanje misije, strategije i odgovornosti Instituta za javnu politiku, koji je kroz stručnu podršku Vladama država Zapadnog Balkana postao prepoznatljiva međunarodna i regionalna think tank organizacija.

Otvaranje procesa pregovaranja Srbije i EU učiniće evropsku politiku delom srpske unutrašnje politike. Zato je naredni petogodišnji period 2015-2020. od izuzetne važnosti. Institut za javnu politiku smatra da će pregovori biti uspešni samo ukoliko se srpski pregovarački timovi formiraju blagovremeno, na stručnoj, umesto na političko-partijskoj osnovi, i ukoliko mediji budu pregovore pratili obavešteno i korektno, pre svega u smislu podsticanja unutrašnjih reformi koje će učiniti da evropska politika postane unutrašnja, reformska politika. Snaženje institucija, tim putem, učiniće Srbiju uticajnijom i kredibilnijom učesnicom u međunarodnim odnosima. Porašće ulozi Srbije u odnosima s Rusijom, SAD i istočnim Sredozemljem. Konačno, relativizovaće se uloga granica koje i dalje sputavaju slobode koje je proklamovala EU na samim svojim istorijskim počecima. Dalje približavanje bivšim jugoslovenskim republikama, danas članicama EU, Sloveniji i Hrvatskoj, doprineće snižavanju napetosti i potiskivanju frustracija u čitavom regionu. Ne vidimo alternativu takvoj viziji.

Institut za javnu politiku pruža ekspertsku i političku podršku pristupnim pregovorima zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije i ukazuje na potrebu za jačanjem institucija i daljom profesionalizacijom državne uprave. Institut za javnu politiku približava najširoj javnosti ciljeve i svrhu evropske integracije regiona, ali istovremeno i evropskim institucijama približava prioritete država Zapadnog Balkana u tom procesu.

U situaciji kada dragoceni resursi nedostaju našoj privredi, na ekonomskom i ekološkom planu možemo profitirati tako što ćemo bolje koristiti prirodne resurse. Preusmeravanje prema cirkularnoj ekonomiji je neophodno za implementaciju agende sirovinske efikasnosti, koja je globalno ustanovljena 2002, kao plan za održivi razvoj. Ovi ciljevi su naglašeni u Strategiji za pametan, održiv i inkluzivni rast Evropa 2020 (usvojenoj 2011), Rio+20 dokumentu o zelenoj ekonomiji (usvojenom 2012) i Agendi post-2015.

Tim eksperata Instituta za javnu politiku sprovodi istraživanja i pruža rešenja za institucionalnu ekološku postavku koja bi vodila ka efikasnijem procesu evropskih integracija i implementaciji ažurnog ekološkog akvisa (poput Sedmog akcionog programa životne sredine). Na taj način doprinosimo stvaranju jasne podrške za investiranje u zelenu ekonomiju i efikasno iskorišćavanje resursa putem eliminacije ekološki štetnih subvencija i uvođenjem poreskih podsticaja privrednim subjektima u oblasti zaštite životne sredine. Na taj način mi stvaramo mogućnost zaposlenja u sektoru zelene ekonomije.

Tim za zelenu ekonomiju i životnu sredinu Instituta za javnu politiku snažno veruje u ove ciljeve i pruža konsalting zasnovan na stručnosti.

Premda razložno bavljenje kulturnim politikama proističe iz tradicije demokratskog konsenzusa, reformski procesi u regionu Zapadnog Balkana unose u njih intenzivnu složenost. Podela na institucionalne i nevladine napore u kulturi, koji se odvijaju u različitim dinamikama ili u zapostavljanjima, u razdoblju od pada Berlinskog zida, poseduje sopstvene procesualne ishode, i to u svim regijama. Raspon kulture koji se određuju shematskim i sezonskim konkursima i očekivanjima delatnika u svim njenim vrstama, nalazi se na prekretnici.

Dometi kojima Institut za javnu politiku teži, preispituju raspon tematskih opredeljenja i saznanja u kulturi. Sagledavaju se procesi javnog proizvođenja, predstavljanja i obrazovanja unutar različitih disciplina. Zahvaćene su teme nasleđa, kreativnih industrija, kao i eksperimentalnih mogućnosti koje kulturne politike izražavaju. Etika tih razvojnih pravaca treba da koristi akterima kulture svake sredine, i nalazi se u fokusu opredeljenja, izbora za učešće u projektima ili u inicijativama. Njihovo pronalaženje i izbor, državno sudelovanje, privatne potpore i internacionalno finasiranje uvode moduse saradnje koje Institut za javnu politiku uspostavlja i ohrabruje sa svim učesnicima kulture i vrsta umetnosti i humanističkih nauka u sredinama Zapadnog Balkana, u Evropi i globalno.

“Sloboda izražavanja je osnovno pravo garantovano međunarodnim pravom, uključujući Evropsku povelju o ljudskim pravima. Sloboda izražavanja čini integralni deo pluralističke demokratije”. Ovim rečima u Vodiču za podršku EU medijskoj slobodi i integritetu medija u zemljama kandidatima 2014-2020 Generalni Direktorat za proširenje objašnjava posvećenost Evropske unije zaštiti, uvećanju i podršci konceptu medijskih sloboda.

Kako bi se osiguralo da Vlade Zapadnog Balkana ostanu na demokratskom kursu nakon demokratskih promena koje su se odigrale 2000, grupa eksperata koja se sastoji od medijskih profesionalaca i drugih relevantnih aktera uložila je znatne napore za demokratizaciju regionalne medijske scene. Totalitarni režim koji je bio na vlasti tokom devedesetih bio je veoma uspešan u korišćenju medija kao političkog oruđa protiv demokratske opozicije. Ostaci neetičkog novinarstva su preživeli do danas. Stoga je neophodno da se mediji na Zapadnom Balkanu oforme kao integralni element i da deluju kao centralni učesnik u svim projektima i inicijativama preduzetim kao deo reformskog procesa.

Pre svega zbog gore navedenih razloga, Institut za javnu politiku smatra profesionalizaciju medijskog pejzaža svojom glavnom aktivnošću. Osim toga, Institut snažno veruje da se predstavnici medija, kao ključni nevladini učesnici u procesu demokratizacije, moraju aktivno uključiti u sve inicijative koje su povezane sa procesom pridruživanja EU.

Vizuelna komunikacija vrši duboki uticaj na društvo, naročito u zemljama u kojima se medijski pejzaž tek nedavno razvio i u kojima prethodno nije postojalo slobodno tržište i obilje različitih poruka. Stoga Institut za javnu politiku posvećuje značajnu pažnju procesu edukacije i razvoju vizuelnog jezika institucija, korporacija i pojedinaca u zemljama u kojima je prisutan. Tim eksperata okupljenih oko oblasti komunikacije ima veliko iskustvo u osmišljavanju identiteta i izgradnji brendova, grafičkom dizajnu, ilustraciji, fotografiji, video produkciji, strateškom pozicioniranju, uređenju enterijera i javnog prostora, i u sve prisutnijim digitalnim komunikacijama.

Institut za javnu politiku je snažno posvećen društvenom brendiranju. Povećana potreba za interakcijom i razvoj tehnologije u regionu doveli su do prelaska moći u ruke pojedinaca i građana. Etičnost i transparentnost zato postaju temelji komunikacije. Institut za javnu politiku okuplja profesionalce iz oblasti digitalne i društvene komunikacije koji dizajniraju platforme za komunikaciju sa publikom i osluškuju javno mnjenje prilikom osmišljavanja rešenja. Skorašnja istraživanja i praksa u ovoj oblasti pokazali su veliku složenost uklapanja vizuelnog sadržaja sa strategijom i društvenim okruženjem; dok sa druge strane, ta istraživanja pokazuju da su nedavno uvedene prakse efikasnije nego što je to bio slučaj do sada.

Delokrug sektora za vizuelnu komunikaciju pri Institutu za javnu politiku je dvojak. Praksa je usmerena na javnu edukaciju i promociju efektivne komunikacije unutar zemlje ili regiona, pružajući pri tom podršku razvoju i napretku društva. Sve više napora se ulaže u oblast spoljne komunikacije i takozvanog “brendiranja nacije” – razvoj strategije komunikacije i građenje identiteta zemlje, kao i brendiranje lokalnog iskustva iskustvima drugih nacija. Zbog njihovog nestabilnog stanja oba smera su podjednako značajna na prostoru bivše Jugoslavije, što ideju vizuelne komunikacije u širem kontekstu stavlja u primarni fokus Instituta za javnu politiku.