Mi smo na dugačkom putu koji nas čeka u poglavlju “Životna sredina i klimatske promene” (poglavlje 27 u procesu evropskih integracija). Da podsetim gde smo sada. Čekamo sada od Evropske komisije Izveštaj o skriningu, koji će sadržati preporuke o otvaranju pregovora u poglavlju, sa ili bez uslova za otvaranje pregovora. Novembra prošle godine smo na „bilateralnom skriningu“ u Briselu predstavili šta smo uradili i koji su nam planovi u svim sektorima poglavlja: klimatske promene, horizontalni sektor, vazduh, otpad, vode, priroda, industrijsko zagađenje, hemikalije, buka i civilna zaštita. Decembra prošle godine nam je Evropska komisija zatražila dodatna objašnjenja, što do sada nije bila praksa u zemljama koje su pristupile EU. Mi smo uobličili odgovore i u vidu strateškog „post-skrining“ dokumenta dostavili ih EK septembra ove godine (pun naziv dokumenta je „Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27: životna sredina i klimatske promene“).
Dakle, čekamo ne zaustavljajući se. Put poglavlja 27 je put koji ima rang puta velike važnosti, sa puno teškoća, vidljivih i nevidljivih rampi i naplatnih stanica, put koji treba stalno popravljati i nadograđivati. Ovo je put gde je jako značajno da ga inicijative iz nevladinog sektora (udruženja građana, strukovna udruženja, stručnjaci, udruženja privrednika, novinari sa prigodnim znanjima, i dr. ) učine prihvatljivim, sa što manje „rupa na putu“.
Ono što su države koje su do pre desetak godina ušle u EU trebale da srede „u svom dvorištu“ po pitanju životne sredine (tada je bilo bez klimatskih promena), gledano danas iz naše perspektive se čini „lako“ - tada je bilo dovoljno „samo“ preneti zakonodavstvo EU u nacionalno zakonodavstvo. Za te zemlje je primena zakonodavstva u praksi u velikoj meri ostala za period kada postanu članice EU. Daću primer otpada kao moje omiljene oblasti. Kada sam kao tehnički ekspert UN Bazelske konvencije pre petnaestak godina pomagala pripremi dokumentacije za otpad u okviru pristupanja EU jedne druge države, mi smo uspešno završili posao kod prenošenja zakonodavstva i planova primene, tako da ta i mnoge države EU i dalje nemaju u primeni sva potrebna postrojenja i sisteme za adekvatno upravljanje otpadom u praksi, i i dalje su u procesu izgradnje potrebne infrastrukture. I za neke zemlje koje su od početka u EU, otpad predstavlja i dalje „glavobolju“ , i često je predmet plaćanja kazni za neadekvatno postupanje. „Glavobolja“ je zato što su rešenja i tehnički i finansijski zahtevna. Slično je i u sektoru voda, klimatskih promena, i ustvari u svim sektorima koji su u okviru poglavlja 27.
Danas, adekvatno zakonodavstvo, je samo potreban ali ne i dovoljan uslov za članstvo u EU. Evropska unija je svojim Sedmim akcionim programom životne sredine (koji je postao deo propisa EU u januaru 2015. godine) „zacementirala“ da od novih zemalja članica zahteva i – primenu.
Mi koračamo putem ka EU, kada je zahtev ne samo da prenesemo zakone EU u nacionalno zakonodavstvo, već da to i primenimo u značajnoj meri. Dakle, nije dovoljno da napravimo zakon o otpadu usaglašen sa direktivama EU, već treba da obezbedimo uslove primene: institucije, infrastrukturu (sistem sakupljanja, tretiranja, reciklaže i odlaganja otpada u praksi), monitoring i inspekciju, što sve kao zajednički sadržalac ima i obezbeđenje velikih finansijskih sredstava.
Ovde želim još nešto da podvučem. Građani pretežno misle da je za, svakako velika i neophodna, finansijska sredstva za održivi razvoj odgovorna samo centralna vlast, što je samo delimično tačno. Zakoni u ovoj oblasti u našoj zemlji su visoko decentralizovani, što znači da svaka lokalna samouprava treba da se ozbiljno i finansijski bori sa problemima životne sredine i klimatskih promena na svojoj teritoriji. Komunalni otpad, na primer, isključiva je odgovornost lokalne samouprave za primenu propisa. Iskustva drugih država pokazuju da „teret“ pristupanja EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena, snose: centralna vlast (10-20%), industrija (30-50%) i lokalna samouprava (30-50%).
O industriji neću govoriti ovoga puta, jer je industrija u našoj zemlji ovoga potpuno svesna, počev od „zdravih“ firmi koje su već svojim standardima ušle u EU, do firmi zaustavljenih u nerešenom istorijskom zagađenju, postrojenjima za otpadne vode i zbrinjavanju otpada, i sigurna sam da će imati mnoge inicijative u godinama koje dolaze.
Ovoga puta želim da podvučem odgovornost lokalne samouprave, koja uključuje i planiranje i obezbeđivanje finansijskih sredstava za rešavanje problema životne sredine i onih koji utiču na klimatske promene, jer mi se čini da, osim nekih pozitivnih primera, većina lokalnih samouprava ovu svoju nadležnost i odgovornost ili „stavlja pod tepih“ ili stidljivo napominje potrebu ponovne centralizacije.
U oblasti životne sredine i klimatskih promena, usaglašavanje i postizanje standarda je aktivan proces i za sve države koje su već u EU. Na primer u okviru „fit testiranja“ zakonske regulative EU, koju sada sprovodi Junkerova komisija, i pitanja upravljanja otpadom mogu pretrpeti promenu, pa onda nezavisno da li je zemlja članica ili kandidat za EU, moraće se tome prilagoditi.
Ako ste mislili da je komplikovano, ovo je možda momenat da ukažem da je trasa puta 27 još složenija. Želim da vam ukažem da na nju utiču i zaključci nedavno održanog UN Samita o održivom razvoju u Njujorku, i da će uticati i odluke sa sastanka država članica UN Okvirne konvencije o klimatskim promenama, koja će decembra biti održana u Parizu. Pokušaću da objasnim i kako. Evropska komisija pod vođstvom Žan Klod Junkera ima deset prioriteta u kojima želi da građanima donese konretne rezultate. Među tih deset prioriteta su i dva koja bih istakla: politika uticaja na klimatske promene i Evropa kao snažniji faktor na globalnoj sceni. Ovo drugo, posmatramo iz vizure zemlje kandidata za članstvo u EU, reafirmiše važnost sprovođenja mnogobrojnih multilateralnih sporazuma u oblasti životne sredine i klimatskih promena, koje je naša zemlja ratifikovala, i što sada sprovođenje ovih ugovora i pristupanje EU čini povezanim procesom, a upućuju EU na partnerstvo sa međunarodnim organizacijama, poput sistema UN i drugih. Slovačka je najavila da će održivi razvoj i održivi ekonomski rast biti osnova za prioritete njenog predsedavanja EU u 2016.
Prošli smo samo deo dugačkog puta koji nas čeka u poglavlju “Životna sredina i klimatske promene”.
Nema prostora da se odmaramo, da čekamo. Prepreka ima mnogo, put je komplikovan, zahtevan i složen, a mnogo i košta. Važno je samo da ne izgubimo pravac i da nam svaka prepreka koju prođemo bude samo podsticaj, jer je koračanje trasom puta 27 trajan proces.
~~~